Majčino mleko nije statična tečnost – ono predstavlja dinamičan biološki sistem čiji se sastav kontinuirano menja kao odgovor na potrebe novorođenčeta. Jedan od ključnih aspekata ove adaptacije jeste mikrobiom majčinog mleka, koji ima značajnu ulogu u kolonizaciji i razvoju crevne flore bebe.
Mikrobiom mleka čine različiti mikroorganizmi (dominantno bakterije iz rodova Lactobacillus, Bifidobacterium i Streptococcus), koji dospevaju u mleko putem nekoliko mehanizama:
enteromamarni put (translokacija bakterija iz majčinog creva do mlečnih žlezda putem imunoloških ćelija)
kontakt sa kožom i usnom dupljom bebe tokom podoja
Posebno je značajan fenomen tzv. retrogradnog toka mleka, gde tokom podoja dolazi do razmene mikroorganizama iz bebine usne duplje nazad u mlečne kanale. Ovaj proces omogućava “biološku komunikaciju” između majke i deteta, pri čemu majčin organizam može adaptirati imunološki i mikrobiološki sastav mleka u skladu sa trenutnim potrebama bebe.
Kao rezultat toga:
– menja se sastav bakterija u mleku
– povećava se prisustvo specifičnih zaštitnih faktora (npr. imunoglobulina, posebno IgA)
– dolazi do finog podešavanja nutritivnog i imunološkog profila mleka
Ove promene su naročito izražene u situacijama kada je beba izložena infekcijama, što dodatno potvrđuje ulogu majčinog mleka kao aktivnog imunološkog sistema, a ne samo izvora hrane.
Važno je naglasiti da način hranjenja može uticati na ovaj proces – direktno dojenje omogućava optimalnu razmenu mikrobiote i signala između majke i bebe, dok izmlazano mleko (posebno dugotrajno skladišteno) može imati izmenjen mikrobiološki profil.
